Smisao.

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
ko zna s čim sam se spajao,
a nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
možda postoje izvesni znaci,
ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram. 


Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe,
sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik,
vec da slobodno jedrim kroz sopstveno
pijanstvo, prepušten sunčevom vetru,
odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem. 

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće,
ponekad izmislim sadašnjost
da imam gde da prenoćim.
Isuviše sam video da bih smeo da tvrdim,
mnogo sam saznao da bih imao i jedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
samnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.

Sa mnom je čudno čak i umreti, ja se ne završavam.

(Mika Antić - Sa mnom se može)