среда, 17. фебруар 2010.

Plac.


Kopali smo golim rukama tesku zemlju,
kopali smo dok nam ruke nisu poprimile boju okorelog balta.
iscupali smo svo cvece i gledali korenje kako jeca dok ga vadimo iz likera zivota.
koliko suza je proliveno tog dana,
koliko napacenih dusa se raspalo.
a sve to zbog cega?
zbog grumena nade koji smo pokusali da iscedimo iz zemlje koja je neprestano jecala.
oni koji su je imali, izgubili su je, oni koji su je trazili zagubili su je.
izgleda da smo kopali na pogresnom mestu - rece on i ode.
bila je to kobna noc za sve.

0 коментара:

Постави коментар