Napokon!

Prošao je  "n" dana od kada nisam pisala blog. Tačnije prošlo je dva dana od kada nisam pisala blog, samo što se pre ta dva dana moj komp pokvario pa taj post nije uspeo da bude predstavljen užoj populaciji koja bi ga čitala.

No danas sam tu. Yey - mislim se ja, Oh ne - mislite se vi :P
Juče sam posle dve nedelje prvi put napisala nešto što je imalo smisla, pa se to treba proslaviti novim postom na blogu. Napokon! Ha-ha.

Trčim već danima i ne znam gde mi je glava. Kao Super Woman od gume, svuda sam samo ne tamo gde treba da budem. 
Bila sam danas na Festu! Napokon! Gledala sam "Baaria", očarana sam. Film je fenomenalan. Toliko je dobro urađen... Priča, radnja, glumci ... Iz svog srca Vam preporučujem, verujte mi nećete zažaliti.

Ponovo je svakodnevno počela da me boli glupa glava. Nisam sigurna kako još uvek uspeva da stoji, to je zaista čudo.

Ali možda najvažnija stvar, meni ... PROLEĆE! Napokon!
Čoveče koji filing kada izađeš napolje a ono miriše na proleće. Heeej, pa ja sam juče posle tri meseca ponovo obula starke, to je sreća! 

Rvam se sa slovima. Rečima. Nemam ih dovoljno. Imam osećaj kao da u životu nisam pročitala ni jednu knjigu. 
I napadaju me kao da sam im ja ko zna šta skrivila, a ja ih volim isto koliko i druge bitne stvari.
Prošle dve nedelje je bio teško preživeti zdrav, no uspela sam. Što ne znači da se ove nedelje neću razboleti. 

Do sada sam uspela par puta da preteknem vreme, ali iz iskustva znam da to ne bi trebalo više da radim. Umorna sam, jako sam umorna, ali proleće korača i moram da se odmorim da bih uživala. Ipak se smejem.

I ovo je bilo previše za danas, otišla sam ...

ponovo da spavam i sanjam, Nedođija me dugo nije videla.

Ovih dana sve sem svoja,

srdačno T.