Zarez

Trenutno stanje : Srećna.
Znate ... ja kad sam srećna ja i da hoću ne mogu da pišem. Ne znam ni sama što.
Da muči me migrena ponovo, da muči me zub, da i dalje u glavi imam sto jedno pitanje, nisam sela i napisala ništa preko mesec dana, ali sam srećna.

Skontala sam da sam navučena na zarez. Mislim da ni ja ne razumem zašto, ali ako obratite pažnju (kao što sam i ja slučajno) videćete da jako puno koristim zareze.
Uzela sam ponovo Bukowskog. Kao pokušaj inspiracije, nešto sam umislila da ću čitajući njega početi da pišem, we will see.

Volela bih da postoje ramovi koji će uokviriti momente kao celinu da mogu da ih okačim na zid i uživam.
Ovako su to samo sećanja koja se čuvaju kao blago da slučajno negde, nekad ne odlete.

idem ... idem da budem srećna koliko je to moguće i da jednom uokvirim tu sreću i imaginarni okvir. Huh, ako ništa ostaće mi bar sećanje.

Čitajući Bukowskog sa osmehom na licu,
voli Vas vaša T.

Back to hell.

Vratila sam svoju dušu u ležište :)
Da jesam, vratila sam se. I čudno je kako sam jedva čekala da legnem u svoj krevet (jedina materijalna stvar koja mi je nedostajala, čak više od neta!) a zapravo kada se to desilo, poželela sam da sam u sobi 207, a ne u svom stanu.

Trebaće mi vremena da se sastavim i rasporedim osećanja na svoja mesta.
Da nedostaje mi, da volela bih da sam sada na pauzi na kojoj pričam sa tim divnim ljudima i pijem coca-colu, ali ne. Izgleda kao da je proletelo baš iz tog razloga jer je bilo super.

Uvek me sve sastavi i skontam šta se sve zapravo desilo, par dana pošto se vratim u stvarnost, ako tako to mogu nazvati.
Nije mi nedostajao net, gužva u gradu, niti sam koristila telefon, i sve je to zapravo dokaz da kada imaš prave ljude oko sebe, i prave stvari ništa od tih materijalnih stvari ti ne trebaju niti nedostaju.

Upoznala hrpu ljudi sa kojima ću se u budućnosti nadam se družiti.
Jela pohovano svaki dan, osnovala novu političku stranku zajdeno sa još ljudi (peas!), naučila toliko novih stvari, kvalitetno i divno provela tako kratkih a tako dugih deset dana u ovom kratkom životu :) 

to mu dodje to za sada. Vraćanjem u pakao, taj isti se i nastavlja. Rad, rad i samo rad :Puz sećanja i pozitivnost zaista bez problema može fino da se živi, pa i pored milion obaveza.

do sledećeg kuckanja, vaš Hose Miguel.

peace.

 

Walking on air.

Little creepy girl with
Her little creepy face,
Saying funny things that you've never heard.
Do you know what it's all about?
Are you brave enough to figure out?
Know that you could set your world on fire,
If you're strong enough to leave your doubts.

Rekla mi je danas doktorka "Jao Tijana dugo se nismo videle. A mogla si i kasnije da dodjes".
Pricam kao da zivim u buretu. I onda mi kazu "Nemoj da krestis, bolje cuti", haha, oni bi da ja prestanem da pricam. E pa tesko dragi moji! Tesko. (:

Beli su ovi dani. Cudni. Nisam sigurna kako bi spakovala svoja osecanja. Ima tu i straha, i besa i srece. Na sat redje gledam, plasim se da ce me vreme pojesti ako stalno budem trazila da stane.
Puno je pitanja ovih dana. Malo odgovora. Sve se spremam da uzmem da procitam Proces, ako kao da me nesto zaustavlja.

U ponedeljak palim 10 dana na uzivanje. Recimo uzivanje. Idem da vratim dusu u svoje leziste (: Ja se nadam da ce biti lepo. 
Konstatovala sam da su ljudi stoka. Prljavija i gluplja od prave stoke. Tuzno je to, ali sta da im radim.

Izludjuje me ovaj sneg. Jedini cizme koje imam propustaju jer su uplovile u more snega. Hladno mi je, mrzim da se trontam. Sanjam takve nebuloze da to nije normalno. Skinula sam neku bezveznu igricu zato sto ne mogu da pisem a dosadno mi je.
Boravicu na fakultetu za fizicku hemiju i ta cinjenica me sokira, ali ujedno i cini ushicenom. Bice kul.

i tako ... Ne mogu nista da kazem, a ni da napisem.
letim nevidljivim krilima i spremna sam na sve.

otisla sam do 24. Marta,

uz topao caj sa medom i jadnom igricom na pokvarenom kompu,

trenutno nicija...

T.

Potrebe.

BEZ SLIKE

Nije mi potrebna sreca.

Meni treba parce srece.

Ne zelim da ih poznajem sve.
Zelim da poznajem samo odredjene.

Ne zelim da budem skroz ispunjena.
Zelim da moja dusa bude popunjena.

Necu da moj svet bude ogroman.
Zelim da moj svet bude moj.

Ne zelim krupne stvari.
Ja volim sitno.

Ne treba mi zdrav razum.
Treba mi dovoljna doza ludila.

Meni nije potrebno sunce.
Ja volim kisu.

Ne zelim da mi oni pricaju.
Zelim da slusam vetar.

Ne zelim svoje zelje.
Hocu da mi ispune snovi.

Necu nikada prestati da pricam.
Ali uvek cu duplo vise razmisljati.

Ne treba mi buka.
Zelim da se tisina dere.

Ne zelim da umrem nikada.
Plasim se besmrtnosti.

Necu da volim crno.
Hocu da moja crna dobije boju.

Nisu mi potreba sredstva.
Meni su potrebne reci.

Plasim se visine.
Ne zelim da padnem nisko.

Ja mrzim sredinu.
A zivim u istoj.

Zelim, da u stvari sve sto zelim nikada ne postane ono sto ne zelim.
Puste zelje.

I kraj!