na putu za Caglin.

pokusavala sam da vidim svoj odrazna na dnu bunara.

pozelala sam da se izgubim u dubini te rupe

koja za mene nema kraj.

prisecam se vremena u kom nisam zivela,

pricam price koje nisam videla.

dok pokusavam da se prevedem u jednom od milion jezika,

pustam svoje misli da budu zacementirane

u putu koji ce zauvek ostati ovde.

i sve cekam da se to nesto desi.

i dok sedim u zbunju koje mirise na mentu, pokusavam da shvatim

smisao mog postojanja na ovom mestu.

u pozadini cujem zvono

koje poziva moju sutbinu na megdan.

i ma koliko zelela da ga ignorisem, polako ustajem

i odlazim tamo gde se sve desava.

odlucila sam da zasijem sebe za oblak,

pokrila sam se perom i prestala da disem.