четвртак, 28. октобар 2010.

Sedela sam za mašinom ...


Toliko ne želim da postanem nadrkana gospoJa koja je ceo život provela u svojoj maloj mračnoj kancelariji, isfrustrirana jer ima bore i mora da kuca po ceo dan, dok je muž vara već godinama.

E baš taj utisak sam imala danas. Onako sede jedna blizu druge, jedna piše druga kuca, kao vole se, a zapravo se toliko mrze, da sa zajedničkom mržnjom ogovaraju sve koje znaju, ili ne znaju.

Ne želim da ostatk života provedem u jednoj prostoriji, mrzeći ljude oko sebe, i ogovrajući ostale. I ta glupa budućnost?
Opterećno i hronično razmišljam o tome šta će biti sutra, a znam da kada stvari savršeno isplaniram nikada ne ispadnu tako. Čak ni blizu.

I mrzim ovaj Oktobar, mnogo ga mrzim. Tmuran je, i crn je, i tužan je, a zajedno sa vetrom ne odnosi ništa nego samo donosi silna neka sranja.

I ponovo me progone prokleta pitanja, i proklete rečenice "Pa znaš možda bi mogla ...". Jebite se. Možda bi i mogla, ali neću. Zbog Vas, eto.

jesam isfrustrirana sam.

mrzim ovaj Oktobar.

3 коментара:

Lucy Lovelace је рекао...

Oktobar sucks.
Uspecesh ti, Tico. Ako iko bude uspeo, to cesh biti ti :D

D.D. Majo је рекао...

Aww hun, thakns. Lepo je da drugi veruju u mene vise nego ja sama. -.-

Lucy Lovelace је рекао...

Znash kako sad ide ona poznata rechenica - znam kako vam je xD
Ali nekako za tebe sam sigurna :) Umesh ti u tom zlom zlom svetu ;)

Постави коментар