петак, 18. јун 2010.

Cause heaven ain't close in a place like this.


... i tako ja danas rekoh ako Pakao postoji, prvu će me ubaciti tamo i krčkaću se dugo.
A nije da me briga. I  nije da verujem u Pakao, ali hipotetički rečeno da postoji ne bih imala ništa protiv.

U sredu je sve išlo kako ne treba. Bio je to dan oličenja mog malera. Od kada sam ustala na desu nogu, do kraja dana.
I onda odjednom, ka boom! 

Čoveče koliko sreće. I ako možda zbog toga ne bih trebalo da budem srećna, i ako bih možda zbog toga trebala da se krčkam u Paklu, who cares!? Jedan je život, moramo nekada da budemo i zli.

smejala sam se do suza.
Prokleta škola je gotova! Heeej, do Septembra meseca sam slobodna. Kao ptica. Mogu da letim, i živim i da zapravo uživam u jutrima umesto da ih proklinjem.

ovo leto će biti puno promena i biće za pamćenje.
verujte mi.

idem da uživam, i hladim se ventilatorom starim 2 godine.
... cause heaven ain't close in a place like this.

2 коментара:

Lucy Lovelace је рекао...

Tako treba! Sreca i radost i promene! Sunce nas zove, draga :D
I volimo biti zle :D

D.D. Majo је рекао...

:))
jeste.

i bice nam lepo ovo leto.
mora biti.
bicemo zle i srecne ;))

Постави коментар