Oliver, Dzek i ja.

Oliver, Dzek I ja.

Ono sto bi bilo dobro da znate je da u ovoj prici ne postoji kraj.

...Kada bih umela da te volim.

Predugo traje ovaj nas put. Oliver vec polako posustaje, Dzek misli da moze, a ustvari… dobro je dok jos uvek misli.
A ja… ja bih zelela da umem.

Krenuli smo mi tako, pre dve godine, bila je rana jesen. Krenuli smo mi tako u nadi da se zavrsimo.
Nismo ocekivali, samo smo znali da je kraj tamo negde. Oliver, Dzek I ja.
Bez slike, bez kofera, bez icega. Cipel-cugom na putu kaldrmom kroz trnje.
Zbog klisea I metafora smo imali bas puno problema. Dzeku ne odgovara ovo prvo, dok je Oliver apsolutni protivnik ovog drugog.
A ja…ja sam samo zelela da umem.

Tako smo pre tri godine, negde sredinom proleca krenuli Oliver, Dzek I ja, u nadi se zavrsimo.
Znali smo da imamo pocetak, ali nismo bili sigurni gde je kraj. Puzeci asfaltiranim ulicama sivog grada, nesto smo cekali. Nije nam bilo tesko jer smo bili zajedno.
No ipak, zbog klisea I metafora smo imali bas puno problema. Oliveru nikako nije odgovaralo ovo prvo, dok je Dzek bio apsolutno protivnik drugog. … a ja?
Ja sam verovala da umem.

I onda tako kada sednem sama sa sobom I razmisljam o kraju, setim se te sjajne price.
Bilo je to negde pre, pa recimo pet godina, jaka zima, nepodnosljiv minus, krenuli smo Oliver, Dzek I ja na put u nadi da se zavrsimo.
I negde na polovni puta, nismo uspeli da se setimo pocetka, ali smo verovali da je kraj negde blizu. Trceci putevima prekrvenim snegom, cesto smo padali I kolena su nas bolela. Cesto su krvarila, pa smo ostavljali tragove na belom putom. Oliver I ja smo bili B-, Dzek je A+.
Nekako uvek smo naletali na klisee I metafore, I dok su njih dvojica uzivali u tim kvazi carima, ja sam …
Ja sam nekako umela.

I tako ti pricam, pre deset godina pocetkom leta … Oliver, Dzek I ja smo se uputili prema kraju. U nadi da se zavrsimo.
Bas smo dosta leteli tih dana kroz oblake ovog belog grada. Nismo poceli, niti se secam da je bilo sredine, ali sam sigurna das mo stigli do kraja.
I dok su Oliver I Dzek prezirali sve metafore I klisee u vazduhu ja sam se nekako stopila.
I bas zbog svega toga, razmsljala sam tokom celog ovog kraja, kako bi bilo sjajno kada bih umela da te volim.