reciklaža II

papirni golubovi lete oko krošnje tog plastičnog drveta,

a ti znaš koliko ja mrzim golubove.

i eto danas sam rešila da se menjam.

baš kao i golubovi. baš kao drvo. baš kao ti.

odsekla sam svoju kosu plastičnim makazama,

svoju dugu prirodnu kosu, i bacila je u jeftinu plastičnu kesu

žute boje.

otvorila sam svoj drveni prozor, i gledala

papirne golubove kako lete oko krošnje plastičnog drveta,

a ti znaš koliko mrzim golubove.

izgledali su tako slobodno.

zapravo serem!

papirni golubovi ne mogu da izgledaju slobodno.

no ipak, imali su takvu moć da svu moju poeziju

sateraju u ugao moje male sobe, i uživaju u

kricima koje ispušta.

previše đubreta ima u podrumu.

i eto baš danas, na ovaj dan,

ništa nema smislia.

ni prevod texta.

ni karta do Rumunije.

ni moj komentar.

ni tvoj komentar.

ni papirnu golubovi...

a pogotovo ne moja ucviljena poezija,

koja već danima plače u uglu

moje male sobe.
možda zbog golubova.
možda zbog PMSa.

a možda je samo tužna...

papirni golubovi lete oko plastičnog drveta...

da li si i ti plastičan?