Stereotipi

ne morate da čitate ako mislite da je previše crno. meni se sviđa crno ovih dana.

***

Nikada nisam verovala u stereotipe koje pričaju o groblju. Ogavne strašne crne ptice poznatije još kao gavrani, bili su previše kliše za moj ukus. Ali eto, videla sam ih tada, stoje u grupicama od par i samo te onako posmatraju sa ogromnim kljunom, i kao da ti govore, „eto ti kada ne veruješ u gradske priče“. Nisu me naterali da počnem.

Čudno tog popdneva je padala kiša i blata je bilo previše. Još jedna jeziva scena iz nekog jadnog horora, dok kolona ljudi u crnom korača, odvratne crne ptice te proždiru pogledom a kiša pljušti. Gazila sam po onom blatu kao nikada do sada. Nije mi bilo sve jedno, ali već sam tu.

Mrtva tišina vlada, ja guram svoju senku kroz svu onu iskopanu zemlju koja je tako vlažna i teška. Sečem svoje misle, čupam malo preostalog daha i govorim sebi kako je kasno jer sam već došla.

U neprijatnim momentima sklonim glavu i čitam imena i prezimena ljudi uklesanih na mermernim pločama, dok ptičurine šire svoja krila i spremaju se da polete.

Lako je njima, one mogu da odu, a ja sam tek došla. A htela sam da dođem stvarno jesam, ali ja prosto nisam tip osobe za tišinu. Meni tišina smeta, zapravo previše se dere. Ali bilo je kasno.

I svo to šarenilo cveća, i nečujni krici postaju toliko teški da je prosto nepodnošljivo, a ipak moraš da se utipoš u tišinu beskraja i možda jecaš sam sa sobom.

Gledam u tog nekog mangupa koji nije našao za shodno da eto tada, na par minuta začepi svoju gubicu i porazgovara sam sa sobom. Zar nije čuo iz gradskih priča da se na groblju ne priča? Bar on, dete ovog velikog grada.

Hodali smo tako dugo, stajali smo tako dugo, pričali sami sa sobom tako dugo... Neki su plakali, neki su ćutali, a neki razmišljali o stereotipima gradskih priča. A ja. Ja sam pokušala da izbacim svaki kliše iz glave, i ako mi se vidno nametnuo, i zapitam sebe da li će isto biti i za šezdeset godina? Sedamdeset.

Ali bilo je kasno. Zatrpali su još jednu rupu, a ja sam se setila koliko mrzim groblja i krenula nazad. Nikada nisam verovala u stereotipe koje pričaju o groblju ...