Sve te pogrešne smrti sada cvile pred vratima beskraja.
Žao mi je.
zbirka pogrečnih lečeva, zbog pogrečnog vremena.
I zajedno pod ruku sa izgubljenim dušama
koračaju duboko sivim gradom, znajući da su pogrešni.
svi ti koji su sada mrtvi, a možda nije bilo vreme.
Možda prosto nije bilo vreme da sada sami i izgubljeni
puze po duboko sivom gradu!
snovi koji su bili tako živi i svetli,
sada počivaju na hladnom asfaltu pogrešnog dana.
prestajem da verujem u sudbinu,
počinjem da verujem u vreme.
A ovo je prokleto pogrešno!
To je par reči koje su iscurele na papir ovih dana.
ovo proleće je tako teško i sivo. I na momente se pojavi svetlost u obliku sunčevog zraka, ali nestane.
i dok vodim neprekidnu borbu sa vremenom, borim se da ustanem. Kandžama me tako grebe, i daje sve od sebe da me ubije.
ne. Mene vreme neće ubiti, ali će me izgrebati toliko da ću početi da krvarim. I boleće.
Ali ustaću, zato što uvek ustanem i znam da imam snage da se izborim sa njim.
Iznova i iznova i iznova.
jer ipak sam to ja.
до следующего раза, я говорю сена для всех.
0 коментара:
Постави коментар