Drugačije ne postoji.

To je što je, i sa tim ljudi moraju da se pomire.
Ako žele naravno.
program ja;

begin
Ja volim da pričam. Volim da filozofiram.
Rođeni sam optimista, ali da, umem da kažem da mi nije lepo. Jer prosto nekad ti nije lepo.
Ne terajte me da đuskam uz folk muziku na rođendanu, jer ne želim. Trezna, pripita žao mi je to sam ja.
Prihvatite činjenicu da psujem. Ne, to ne znači da moj rečnik nije dovoljno bogat i da ja ne umem da kažem drugo, prosto to mi je luft.
Da, pišem (crtam) morbidno, bolesno, psihodelične stvari. To sam ja.
Da, živim u metaforama i nemojte tražiti da ih se odreknem jer ne mogu, ne želim.
Moj alter ego su moje reči.
Pijem previše Coca-cole, znam.
Ubiću Vas u pojam sa filozofiranjem, ako ne želite da slušate šta imam da kažem, recite mi to, ja ne želim da moje reči teku uzalud.
Volim da grlim ljude. Mnoooogo volim da grlim ljude.
Davaću Vam nadimke.
Ako nešto želim da uradim i verujem da treba da uložim svoje vreme i sebe u to, nemojte mi reći da su sitne stvari beznačajne i glupe.
Ja volim sitne stvari! 
Ne, ne verujem u Đavole, ne, ne volim groblja, i ne nisam u sekti, samo volim crnu boju. Boju.
To što me zanima istorija ne znači da sam Nacista.
I da, ako želim da dobijem keca iz matematike, dobiću ga. Ne morate mi reći da samo "Mogla bolje".
Znam ko sam, znam šta sam. Ili me prihvatite, ili nemojte. 
end of begining...