Do Pakla i nazad?

Ukleto mesto gde se svakodnevno okuplja današnja omladina je isto, i dalje je sivo, veliko i puno sitnih beskičmenjaka koji se bore sa svoj život.

pidžama je postala novi dom.

ljudi su postali kornfleks, a rok trajanja mleka iz frižidera je odavno prošao.

uskoro nećemo imati para da kupimo drugo.

vreća za spavanje je postala čaršav.

Nacizam je napokon dobio svoje mesto u folderu.

fejsbuk i dalje nema poentu, ali polako zauzima bitno mesto u ljudskim životima.

inbox je prazan. Osim u momentima kada treba da čuješ da su sva mesta popunjena ili da treba da radiš, a ne radi ti se.

buka se iz dana u dan pojačava, i nikoga nije briga.

neko se krije, neko beži, a neko prosto ne želi da priča.

topla čokolada sa šlagom je preskupa.

torrent postaje preopterećen.

mozak postaje preopterećen.

Ćelava pevačica je odlučila da zapeva, ali izgleda da se današnjoj omladini ne dopada.

bezimeni ljudi dobijaju svoje mesto u redovima.

neko reči seče makazama, a neko sakati dela svojim postupcima.

i svi misle da je beOgrad ponovo beo, a u stvari je crn.

na ulici ćete često umesto ljudskih glava videti televizore, a umesto šaka telefone.

i niko ne zna da li će sutra imati hleba, ali znaju ko je pobednik. A to sigurno nisu oni.

i više ništa nije kao pre, a eto ipak se ništa nije ni promenilo.

neko će svoju sreću podeliti sa pacovima, a neko će je zadržati za sebe.

prerano je za maline, ali za makarone sa sirom nikada nije kasno.

šakom punom lekova gađamo druge nadajući se da će im to pomoći.

još jednom, imam recept ali znam da nije poslednji.

"To su prosto geni srećo, moraš se navići"

jedino što se jasno čuje zvuk je zatvorenih vrata.

međutim niko se ne okreće.