понедељак, 22. новембар 2010.

Tragikomična slika jedne svesne priče.

... and decided to never come back

Bila je posebna.

Jebena neodlučnost. Prazan papir i cilj ubistva ono malo razuma koje posedujem. Gasim se. Na raskrsnici života srela sam Dantea koji me je uputio levo. Gušim se. Saplićem se o prvi kamen I dok padam na hladno tlo već razmišljam o tome kako mi je mrsko da se podignem. Zaspaću. Potencijalnu želju da nastavm svoj put, izgubila sam, ubivši ono malo razuma koje sam imala. Razmišljam. Da li sam u ovoj svesnoj priči plod greške ja, ili svi ti maloumni beskičmenjaci koji me ne razumeju? Činjenica. Ubivši njih, ubila bih i sebe. Greška istorije. Tragikomična slika jedne svesne priče u kojoj se pominje Pakao. Smejem se. Ne, život bez razuma nije težak, vazduh koji delim sa njima je težak,i crn i topao. Ja.

Bila je sama, ali bila je posebna.



0 коментара:

Постави коментар