понедељак, 22. новембар 2010.

Tragikomična slika jedne svesne priče.

... and decided to never come back

Bila je posebna.

Jebena neodlučnost. Prazan papir i cilj ubistva ono malo razuma koje posedujem. Gasim se. Na raskrsnici života srela sam Dantea koji me je uputio levo. Gušim se. Saplićem se o prvi kamen I dok padam na hladno tlo već razmišljam o tome kako mi je mrsko da se podignem. Zaspaću. Potencijalnu želju da nastavm svoj put, izgubila sam, ubivši ono malo razuma koje sam imala. Razmišljam. Da li sam u ovoj svesnoj priči plod greške ja, ili svi ti maloumni beskičmenjaci koji me ne razumeju? Činjenica. Ubivši njih, ubila bih i sebe. Greška istorije. Tragikomična slika jedne svesne priče u kojoj se pominje Pakao. Smejem se. Ne, život bez razuma nije težak, vazduh koji delim sa njima je težak,i crn i topao. Ja.

Bila je sama, ali bila je posebna.



субота, 13. новембар 2010.

Sun is shining, the weather is sweet.


ja osećam da to je sad, to je sad pa ko zna kad.





...u mojoj priči ti možeš sve.

понедељак, 8. новембар 2010.

Kutija šibica


I dok mi stiskaš pesnicu mislim o tome kako je kraj!

Zatvorenih očiju sanjam neki bolji Raj,

jer u mom Paklu sve figure žute od grobarskih sveća

davno su se istopile, i misli gore dok sanjam da odem

gore gde je sunce mnogo bliže, odakle se ne može niže.


...pružam ti ruku.

Onako krvavu i bednu, od traženja boljeg sutra,

našla sam ništa do jednu, malu i vrednu,

i sitnu želju da idem dalje, bez tebe

u novu priču, gde moj svet ne prestaje!

...ja znam da vidiš, i da će te sećanje ubiti,

jer tvoja leđa nisu ništa, do štit s kojim se drugi štiti.

I znam da dole si, jer osećam tu jad,

do tvog ponosa neće stići ni najmoćniji mag.


... neću te žaliti.

Daću ti isti bodež s kojim si ubio mene u sebi,

a ti ćeš plakati. Jer ipak vrate se svi, al ja ću ćutati.

Mrzeću istim očima s kojima sam nekada plakala,

i biću gluva ušima, istim kojima sam nekada tvoje reči slušala.


... znaću da gori si.

Jer moje dole će uvek biti bolje, od

svakog goreg i takvih kao što si ti.

Ali neću prestati. Jer sada preskačem

sve rupe u kojima ste ti i tvoji pacovi.

I neću dozvoliti da mi iko sličan tebi protivureči,

jer ja imam ono što ti nikad nećeš imati.


Zapali šibicu, pa razmisli...

Ko će u ovoj priči večno goreti?

четвртак, 4. новембар 2010.

Hrvatska crna udovica.


Haha, jedan deo krasne priče od letos kada sam se pržila u Cro :)

"20:40
Crna udovica

Pizdim.
Pizdim jer ovde ne postoji prokleti whireless bez passworda, i jako mi se pije hladna coca-cola.
pustila sam Nathalie Cardone - Hasta Siempre Commandante Che Guevara i pokušavam da zumiram dan.
More je bilo predivno. More je bilo toliko bistro u nekim čudnim nijansama plave i tirkiz,
ležala sam na steni a oko mene je bilo troje do četvoro ljudi. dovoljno da ti bude savršeno a ponovo toliko užasano.
muk. Jedino što se čulo bili su sitni talasi koji su udarali u stare oronule stene. Trenutak kada se more spaja sa nebom,
zaista jeste beskrajan.
Ali ja ne bi bila ja, kada me ne bi uhvatilo svako crveno. Počelo je da grmi, i stvorio se ogromni crni oblak, koji je iz daljine ličio na zavesu koju je neko postavio na sred mora. Krasno. U tom trenutku na plaži ostaje dvoje ljudi.
Načula sam glavnu kurvu na plaži koja priča o svom udvaraču, čoveku koji lovi ribe, puškom, u plićaku (!?), a koga ce kasnije ubiti posle lošeg sexa. Osećam u tom tmurnom oblaku. Spakovala sam tri kamena i jedno parče stakla (uvek se ispalim da je providan kamen. Jebi ga, ljudi se nadaju) i otišla.
A jesam li spomenula da sam bila na predivnom italijanskom groblju, koje je zapravo na neki čudan način prijatno. Meni. Meni koja mrzim groblja. E na tom groblju sam pronašla ženu koja se zvala Fani. I smejala sam se.
Hehe. i niko nije razumeo a meni je to bilo funny. Kontate ironiju? Fani i funny. I tako.
I dalje pokušavam da refreshujem interent i ako znam da neću naći mrežu, i dalje mi se pije hladna coca-cola, no tek sada počinjem da stičem utisak da gorim. Ne, nisam ponela kremu za sunčanje na plažu.

sanjala sam ga. jebeno sam ga sanjala.

uz N. Simone, odlazim da pitam sebe zašto pišem kvazi dnevnik i čitam Maine Kampf u PDFu pošto nisam spakovala knjigu.

debil, eto to sam ja.

Vaš, Kasper dobroćudni duh."

bez aludiranja na to sam sektaš i/ili fašista, hvala lepo :D