Da, mi žene kad nas drmnu hormoni (baš kao i vas muške) imam razne izlive emocija, i dopunjavamo svoj vokabular onim rečima koje nas uče da su "bezobrazne" kada smo mali.
Šta koji kurac?!
Ispuštam dušu već dva dana zbog tih istih hormona. Imam osećaj da bih mogla da pojedem vola, a u istom trenutku mi se gadi pomisao da moram da stavim nešto od hrane u usta.
Kafa i čajni kolutići bleje u umetničkom haosu, aka pala-je-bomba-u-moju-sobu (hmm, da li zapravo postoji memenat kada ja nemam bombu?).
Idejno sam osakaćena. Prokleta škola i svi zajedno sa njom buše moj mozak.
Jedina dobra stvar je što sam napokon dobila svoje gumenjake, i vunene čarape, tako da mi fali još samo štap i odo ja na pašu. A nije daleko od istine da bi mi prijalo malo vremena sa ovcama.
Ne kontam zašto ljudi misle da mogu da se zajebavaju sa mnom. Come on! Jebote nisam ja pala sa Jupitera, i ako često tako izgleda. Ne nisam. I ne, ne možete da se igrate sa mojim živcima kao sa zvečkom kada ste bili mali. Žao mi je što moram da Vas razočaram, ali ja sam čovek. Čovek koji je naučio šta znači želja a šta korist, tako da odjebite.
jedva čekam da odem u Sarajevo.
mada koga sve ovo briga zar ne? E pa, ako ste pročitali do kraja, znači da postoji ta briga na ovaj ili onaj način. Eto. Nadam se da uživate u mom životu više nego ja.
prokleti jebeni hormoni.
grrr.
4 коментара:
Vunene čarape, mmmmmm...ne mogu zamisliti svoj život bez njih :-)
Znala sam da me podsete na nekoga. :)
Oh da, divne su, nove i tople. I jedva čekam kišu i hladno vreme :D
zhelim gumenjake
i ovce su tako <3
mislim da i ne treba vishe da pishem 'i ja isto' na svaki post, znam da znash to? :D
sve u svemu, i ja isto ;)
realno brate shta koji kurac sa svetom? Oo
Hahahaha, Anja, volim te.
Naravno da ne treba da pises, mislim da potpuno znam da kada pisem, pisem i u tvoje ime.
Gumenjaci <3
A to se i ja pitam? Ne znam koji im je.
Постави коментар