Cause I’m in the middle of something I don’t understand.
Vukla ga je po đavolski dugim stepenicama za teget kravatu koju je prošle godine dobio na poklon od žene za deset godina brata. Lola, u svom bordo miniću i cipelama koje su toliko sijale od cirkona da čak ni u polu mraku nisi mogao da gledaš u njih.
Imala je divno belo lice. U nekim momentima podsetila bi ga na neku porcelansku lutku sa tim savršenim tenom. Znala je često da stavim Chanel - rouge allure koji je mamio istog sekunda kada pogledate u njega. Bila je šteta za takvu devojku.
Rekla mu je da skoro nije videla čoveka koji ima takve oči. Bila je to čudna boja. Nešto nalik tirkiza. Lola je retko pričala, to je odmah bio znak da on nije običan. On je ćutao i samo gledao u njeno savršeno lice. Njene oči su bile boje meda. Nešto neviđeno, nešto magično. Ništa nije rekao. Flesh!
Zari je sutra rođendan. Lili je bolesna. Andrej nije sposoban.
Nastavio je da hoda za njom, dok ga je njen posebni miris bukvalno vukao preko stepeništa.
Lola nije bila obična. Lola je bila divna pametna i znala je kako i šta je htela. Ili je bar mislila da zna. Lola je bila kao lutka iz izloga. I ona nije bila kurva, ne. Ona je bila jedna sama usamnjena devojka, koja je bila na lošem glasu. Mrzela je svoje ime jer je dodavalo ulje na vatru. To veče Lola se zaljubila u njegove oči.
Flesh!
Zaboravio je da kupi lekove. On je mali. On ne može da se snađe sam sa njima. On je daleko zato što je on zaboravio da kupi lekove. I poklon. I lutku. I sreću ...
Šesti sprat je daleko pomislio je. I London je daleko. Ali Lola je blizu. A Lola je lepa. I možda ga baš Lola usreći, pošto prošlih tri nisu. Ali on ne zna jednu stvar. Da Lola nije kurva, i da zapravo kurve ne mogu da ga usreće. Ali ipak ih plaća, misli da će tako misli pobeći od njega. To ne menja činjenicu da je Zari sutra rođendan.
Lola je to veče pila viski u kafani. Uverena je da je njena lepota prokleta, i da nikada neće biti potpuno srećna. Mislila je da će u njegovim tirkiznim očima pronaći spas. Izlaz. Zato ga je vukla za kravatu tim đavolskim stepenicama, jer je želela da pobegne od misli. Baš kao i on. A zapravo to je jedina stvar koja od njih ne beži, niti će.
Flesh!
Tog dana bio je najsrećniji na svetu zato što je voleo. Bio je siguran da će ceo život voleti. Onog dana kada je saznao znao je da je najnesrećniji čovek na svetu, zato što je voleo. Bio je siguran da će ga to ubiti.
Zaboravio je ključ. Ali nije zaboravio cigarete. Tog dana sedeo je sa njom i plakao.
Zari je sutra rođendan. Lili je bolesna. Andrej nije sposoban. A on je sedeo sa njom na šestom spratu i plakao. .
Lola je zapalila cigaretu i plakala sa njim. Ona zbog sebe, a on zbog njih.
Ono što je zapravo u ovoj priči najgore je što je sve ovo moglo da se desi šest spratova niže.
Nikada se posle nisu videli, a i dalje su bežali, ali nikad nisu pobegli.
Lola devojka ne lošem glasu, i čovek sa tirkiznim očima.
