... i tako ja danas rekoh ako Pakao postoji, prvu će me ubaciti tamo i krčkaću se dugo.
A nije da me briga. I nije da verujem u Pakao, ali hipotetički rečeno da postoji ne bih imala ništa protiv.
U sredu je sve išlo kako ne treba. Bio je to dan oličenja mog malera. Od kada sam ustala na desu nogu, do kraja dana.
I onda odjednom, ka boom!
Čoveče koliko sreće. I ako možda zbog toga ne bih trebalo da budem srećna, i ako bih možda zbog toga trebala da se krčkam u Paklu, who cares!? Jedan je život, moramo nekada da budemo i zli.
smejala sam se do suza.
Prokleta škola je gotova! Heeej, do Septembra meseca sam slobodna. Kao ptica. Mogu da letim, i živim i da zapravo uživam u jutrima umesto da ih proklinjem.
ovo leto će biti puno promena i biće za pamćenje.
verujte mi.
idem da uživam, i hladim se ventilatorom starim 2 godine.
... cause heaven ain't close in a place like this.
2 коментара:
Tako treba! Sreca i radost i promene! Sunce nas zove, draga :D
I volimo biti zle :D
:))
jeste.
i bice nam lepo ovo leto.
mora biti.
bicemo zle i srecne ;))
Постави коментар