Dete iz močvare.

Udaraj, deri se, arlauci, zabij nokte u kozu i cekaj da pocne da boli…
  A onda stani. Udahni i zapitaj se da li ti je bolje?
  Da li se osecas kao da je u jednoj sekundi ceo tvoj zivot prosao kroz jedan uzdah.
I voli. Nauci da volis, i saznaj kako boli.
  A boli, veruj mi.
  A onda, onda poksaj da shvatis da nokti u tvojoj kozi ne mogu da se mere sa tim bolom.
Razumi…
Svoje potrebe. Svoje emocije i svoja osecanja.
Nauci se odbijanju, nauci se samoci.
Nauci da trpis, nauci da dajes.
Shvati da neces uvek dobiti onoliko koliko ti treba.
Snadji se…
Pokusaj da shvatis da ce zeleti da te ubiju.
Ojacaj  i ne daj se.
Nauci da ne mozes uvek da primas atome pozitivne energije.
Zaledi se i znaj da ti dajes sibice.
Ne daj da te spuste, jer ti vladas svojim merdevina.
Shvati da ces nekada biti providan, a da ce o tebi pricati kao da si ipak tu medju svim ostalima.
Nauci da lazes. Tj. nauci da ne govoris istinu.
  Napravi sam svoj stit, i slusaj me, ne daj nikome da predje preko tvoje granice!
  Ne pitaj kako je, cuces price koje znaju da zabole. 
Nekada ces cak dobiti i prazne redove, i znaces da taj neko nije bas neke volje.
  Ne daj nikada da te slome.
I ako ikada krenes da pravis statutu od sebe, dobro, ali dobro razmisli koji ces materijal koristiti.
Nekada sudbina ne moze sve da odredi, tvoja struktura samo od tebe zavisi.
Ne daj da neko to ucini.
  I posle svega toga ces shvatiti da su lepe stvari mnogo lepse, i naucices da cenis zivot.