U svetu postoji jedno carstvo...
Setila sam se dana pre juce da me sok od zove podseca na detinjstvo.
E ... a nisam ga pila sigurno deset godina.
Taj miris, taj ukus, to osecanje detinjstva. Covece koliko mi nedostaje!
Jednom sam na moru gurala nogu kroz ogradu terase, i ispala mi je papuca. Haha, onda sam skakutala tri stepenika u krug na jednoj nozi da bi uzela papucu.
A jedno leto sam se ispekla na expres lonac kod babe na placu, i ako je ona rekla da ne prilazimo loncu, ali Boze, kako meni neko nesto da zabrani? Haha. I dan danas imam oziljak na kolenu.
Secam se koliko sam bila srecna svake godine kada treba da dobijem poklon za Novu godinu.
Ili onda kada mi je caca rekao da Deda Mraz ne postoji. Imala sam mozda pet godina i stajala sam na tea peci u mom roze duksu na pcelice. I dalje verujem da postoji. (:
Haha, ili kada mi je tata kupio flomastere ako obecam da necu plakati kada budemo isli da vidimo mamu u porodiliste.
Mama, koja je nocima sedela da bi meni napravila sliku Wini Pua za tortu, koju bi mi posle pojeli kao da slike nije ni bilo.
Secam se ...
dana kada sam shvatila da se jednom necu probuditi.
Spageta u Grckoj, tobogana u Meku, klackalica.
Kada sam dobila one odvratne plave papuce sa cveticima, Boze koliko sam ih volela.
Jaooo zuti tamaguci. Nikome ga nisam davala, o ne. Mislim da je bilo neko pile, koje sam ja kao cuvala i hranila, haha.
Crnog kreveta gde smo svi spavali koji smo posle koristili kao tobogan.
Dzekija. Moja omiljena igracka, ujedno i prva u zivotu. I dalje ga cuvam, i citav je.
Rata. Sirena. Bombi. Zemljotresa.
Suza i cudnih osecanja.
A sta znas kad si klinja ...
Secam se da jedni prijatelji nisu hteli da mi dodju na rodjendan jer su se plasili rata.
Kasete Kuguarsa i Baba. Pesme "Dejo majstore pa ti si Bog" i "Ovo ja noc bez sna".
Prvih rolera i zute-zelene bicikle na dva tocka.
Mog kreveta na sprat u obliku kuce koji mi je deka napravio.
Secam se soka od zove, koji sam ponovo pila dana pre juce i koji me je kao vremeplov vratio nazad.
Koliko mi nedostaje!
U potrazi za Alisom i zemljom cuda.
Gone with the wind.
Srdacno vasa,
T.
E ... a nisam ga pila sigurno deset godina.
Taj miris, taj ukus, to osecanje detinjstva. Covece koliko mi nedostaje!
Jednom sam na moru gurala nogu kroz ogradu terase, i ispala mi je papuca. Haha, onda sam skakutala tri stepenika u krug na jednoj nozi da bi uzela papucu.
A jedno leto sam se ispekla na expres lonac kod babe na placu, i ako je ona rekla da ne prilazimo loncu, ali Boze, kako meni neko nesto da zabrani? Haha. I dan danas imam oziljak na kolenu.
Secam se koliko sam bila srecna svake godine kada treba da dobijem poklon za Novu godinu.
Ili onda kada mi je caca rekao da Deda Mraz ne postoji. Imala sam mozda pet godina i stajala sam na tea peci u mom roze duksu na pcelice. I dalje verujem da postoji. (:
Haha, ili kada mi je tata kupio flomastere ako obecam da necu plakati kada budemo isli da vidimo mamu u porodiliste.
Mama, koja je nocima sedela da bi meni napravila sliku Wini Pua za tortu, koju bi mi posle pojeli kao da slike nije ni bilo.
Secam se ...
dana kada sam shvatila da se jednom necu probuditi.
Spageta u Grckoj, tobogana u Meku, klackalica.
Kada sam dobila one odvratne plave papuce sa cveticima, Boze koliko sam ih volela.
Jaooo zuti tamaguci. Nikome ga nisam davala, o ne. Mislim da je bilo neko pile, koje sam ja kao cuvala i hranila, haha.
Crnog kreveta gde smo svi spavali koji smo posle koristili kao tobogan.
Dzekija. Moja omiljena igracka, ujedno i prva u zivotu. I dalje ga cuvam, i citav je.
Rata. Sirena. Bombi. Zemljotresa.
Suza i cudnih osecanja.
A sta znas kad si klinja ...
Secam se da jedni prijatelji nisu hteli da mi dodju na rodjendan jer su se plasili rata.
Kasete Kuguarsa i Baba. Pesme "Dejo majstore pa ti si Bog" i "Ovo ja noc bez sna".
Prvih rolera i zute-zelene bicikle na dva tocka.
Mog kreveta na sprat u obliku kuce koji mi je deka napravio.
Secam se soka od zove, koji sam ponovo pila dana pre juce i koji me je kao vremeplov vratio nazad.
Koliko mi nedostaje!
U potrazi za Alisom i zemljom cuda.
Gone with the wind.
Srdacno vasa,
T.
1 коментара:
Wow. Divno je! :D Prosto vidim sve te slike o kojima pričaš! Fantastično, as always! ^^
Žao mi je što ne mogu više da pamtim. Što ne mogu da imam toliko tih prelepih slika detinjstva i što se to doba tako brzo zaboravi. Ali volela bih da tu i tamo opet mogu da se igram kao nekada.
Ovo me tako podseća na naš razgovor pre neko veče (: Wonderful! ^^
Постави коментар