Zvuk praznog zeluca i nabacene reci alterega,jedino je sto se cuje ovog ravnog aprilskog popdneva na putu za haos.
Nejakim rukama gradimo najmladju kulu u Evropi,
insekti bez krila lete oko nas,
a mi slepi uzivamo u horizontu njiva.
Inicijali na ogledalu odvlace paznju od razmisljanja
kako ce nam to biocicak pomoci da prezivimo u zemlji nemastine.
Gladna sam.
0 коментара:
Постави коментар