Srela sam jutros svoju dušu.
Zvučala je poprilično mirno I staloženo,
ako uzmemo u obzir s kim je pričala.
Rekla mi je da se držim, da ona odlazi
ali I da će se vratiti.
Kaže da joj je žao, ali da stvarno hitno
mora da ode.
Ta moja jedina duša,
je ponovo otišla.
A ja sam to jutro doručkovala najbolji doručk u životu.
уторак, 20. март 2012.
Putešestvije jedne duše
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
0 коментара:
Постави коментар