zguzvaj me kao posednjih deset dinara
i ostavi da trunem u dzepu starih farmerki.
pljuni na mene kao na poslednju markicu,
onu koju si zalepio pre sest godina na
razglednicu koju si slao iz Bosne.
zgazi me kao poslednji pikavac
za koji si rekao da ce ti biti poslednji.
izbrisi me kao poslednju poruku u telefonu
onu za koju si mislio da ces zaboraviti.
pokidaj me kao konac koji visi sa tvoje
nove svetloplave majice koju si juce kupio.
baci me kao sto obicno bacis papir tvoje
omiljene cokoladice koju jedes svaki dan.
iscedi me kao sto si iscedio svoju dusu
onog dana kada si shvatio da nece biti
onako kako si ti planirao.
uradi sve najgore stvari koji mislis da
bi me povredile, samo nemoj da ti se jos
jednom desi da mi se zahvaljujes preko
socijalne mreze jer to je stvarno jadno.
0 коментара:
Постави коментар