петак, 23. септембар 2011.

Venama stihovi plove ...

Smesno ali zapravo ne mogu da verujem.


Ja stvarno retko povracam, mozda svake prestupne godine, i nisam navikla, ali kada god cujem sta se desava ja stvarno ne mogu da se kontrolisem.


Mislim se, sta koji kurac?


Ovo jedino za sta moze da bude dobro, je stivo za knjigu koju cu napisati za neku deceniju, tipa "Ziveti u govnima a ipak biti cist".


Ne znam, zapitam sebe kako je biti glup. Kako je to ne pitati se, ziveti za jutro kada ces se probuditi i neces se secati nicega (a jedva cekati sutra kada ces se probuditi i neces se secati nicega), ili onda kada cujes nesto na radiju, procitas nesto u novinama, a ti napravis facu kao da su ti upravo izrecitovali formulu: sin(x±y)=sinx+cosy ± cosx+siny


Hocu li ja doziveti taj dan? Hoce li stanje u ovoj raspadnutoj drzavi ikada prestati da me zanima?! Hoce li moje reci prestati da se kote u postovima kao sto je ovaj i poceti da stvaraju umetnost.


I tako, ja nikako da postanem superZena a oni nikako da puste superMena da se odjednom pojavi i spasi situaciju.


Ja ne zna gde oni zure. Ja ne znam zasto oni veruju da ce sutra biti sve sjajno ako preskocimo pola stepenika koji su krucijalni za bolje vreme. Ja ne znam o cemu oni razmisljaju, ali verujem da ako ovako nastave, mozemo samo da se okliznemo na koru od banane, da se slomimo, i ko zna kada i kako da ustanemo.


Molim Vas, male lose (i losije) ljude, da me nikada vise ne pitate zbog cega zelim da odem.


Vi se jebitea ja cu nastaviti da se smejem!


Toliko od mene.


Preporuka:
http://www.youtube.com/watch?v=x_PV8XmvLMw



субота, 10. септембар 2011.

Ponasaj se.

zguzvaj me kao posednjih deset dinara
i ostavi da trunem u dzepu starih farmerki.
pljuni na mene kao na poslednju markicu,
onu koju si zalepio pre sest godina na
razglednicu koju si slao iz Bosne.
zgazi me kao poslednji pikavac
za koji si rekao da ce ti biti poslednji.
izbrisi me kao poslednju poruku u telefonu
onu za koju si mislio da ces zaboraviti.
pokidaj me kao konac koji visi sa tvoje
nove svetloplave majice koju si juce kupio.
baci me kao sto obicno bacis papir tvoje
omiljene cokoladice koju jedes svaki dan.
iscedi me kao sto si iscedio svoju dusu
onog dana kada si shvatio da nece biti
onako kako si ti planirao.
uradi sve najgore stvari koji mislis da
bi me povredile, samo nemoj da ti se jos
jednom desi da mi se zahvaljujes preko
socijalne mreze jer to je stvarno jadno.