Wake me up when September ends.

dugo nisam kucala. Verujem da vam nisam nedostajala. cvr.

osim sto sam zavrsila skolu, napunila 19 godina, i odlucila da odem da zivim u Italiju, nista drasticno se nije promenilo.
Dobila sam novog clana porodice, zove se Oliver i to je moj novi aparat.

stres oko fakulteta nemam. Sto je cudno, ali ja zelim da odem da zivim malo. Daleko od ove zemlje. Davno sam ja pokidala konce, i sada kada vise ne mogu da upravljaju mojim zivotom, shvatila sam da je vreme da upoznam i druge.

jos jednom sam ubila Hitlera, i osecaj je bio i vise nego savrsen. Nadam se da trune gde god da je.

lose vreme odlazi, a vala i ja sa njim.
previse slobodnog vremena daje vam mogucnost da mnogo spavate i razmisljate. Sto prakticno samo i radim.

mnogo se nadam, u mnogo verujem da cu uspeti u tome sto sam zacrtala. Ako se zajebem, svasta ce se desiti.

dugo nisam pisala, a ni procitala normalnu knjigu. Osim enzima i nukleinskih kiselina, predivni poeticni redovi nisu prilzili mojim ocima.

ali i to se menja. Sve se menja. Ja se menjam. Drugi se menjaju. Drzava se menja.

E ho cominciato a imparare l'italiano, addio amici :)