Naravno kao i vecina postova ovaj naslov nema veze sa istim.
Vratila sam se. U sebe, u svoj svet, pronasla neke nove delove puzle i osecam se sjajno.
Zelim da osetim da drugi osecaju moju novu energiju zato sto je ogromna, i to me cini jako srecnom.
Rumunija je bila magicna. Ustvari ljudi u Rumuniji zajedno sa njom su bili magicni, i hvala im puno, pa cak i ako nece procitati ili razumeti, bitno je da osecaju.
Cudno je to ... koliko malo znamo o sebi, i koliko smo spremni da kazemo i ubedimo i sebe i druge da je to tako. I sve vise mi se cini da ona "Nikad ne reci nikad" zapravo ima toliko smisla da to nije normalno.
Fin je ovaj osecaj. Kada ne brines mnogo, i kada ne planiras mnogo, kada zivis za danas, i sto bi rekla Dragana Mirkovic (ali ne ta) : ti samo letis kao neki leptir po poljani sa cveta na cveta. Eto bas tako se i osecam, i uopste mi ne smeta ni sto sam alergicna na polen, zato sto uspevam da se snadjem.
eto, ipak ima veze sa postom, ccc :P
mislim da je bilo vreme da otvorim kutiju, i ovaj vetar koji pirka zaista prija. Preporucila bih i vama da uradite isto.
slomila sam svoje kazaljke, i krenula da idem za onim sto me vuce.
hvala.
p.s
delim besplatne zagrljaje, ako zelite, rada sam da vas zagrlim :)
