Pesma o tebi

grlim ovu hladnu mašinu misleći

kako će tvoj duh izaći ako je malo jače protrljam

nije ovo tuga, ovo je bes

ne nije ovo bes.

sečem svoje snove mačetom koju nemam

jer ne mogu da podnesem

tvoj lik, negde na nekoj planini

među svim tim mojim rečima koje se guše

koje te guše

da li te guše?

razmišljam o Kubi i o zvezdama,

o toj čudnoj boji talasa u noći između

danas i prekosutra,

šesto osamdeset i pet

u noći između vremena i beskraja.

čudna energija u koskama

dok jurim tvojim zenicama

postajem žica na gitari

prija mi tišina trzanja

o nije pesma o tebi

niti ćeš je ikada dobiti

ne od mene.

Nije mi žao.