...Thanks for the memories, even though they weren't so great...
teraš me da pišem o tebi.
uvek sam se pitala zbog čega se vraćam na tu tanku, skoro ne vidljivu liniju u životu koju pokušavam da izbrišem.
a priča kao da se ponavlja iznova i iznova. Svi divni do jednog momenta.
Tog momenta! Kada počnete da brišete liniju. Da ribate dok prsti ne počnu da vam krvare, i taman kada ste mislili da ste došli do kraja, da ste izbrisali sve te grozote, eto ga ponovo. Odjednom se sama podebljala i tera vas da radite to što ne želite.
Da se sećate i da pišete.
190 fajlova u kojima žive svi ti ljudi ja imam kod sebe.
znate li koliko je 190 fajlova? Mnogo!
i onda tako uzmeš da se prisetiš kako si nekada pisao, i onda tako počnu da naviru sećanja i sve reči koji su tada morale da izađu na papir.
danas više nemam reči.
ne znam jer to do ljudi ili do mene.
ali čudno je. Čudno je kada znate da ste pak i više od 190 puta sahranile neku emociju.
starim ja, stare i oni.
Verovatno će me uvek terati da pišem o njima i ako to nikako ne želim.
Prokleti da su, pustila sam ih da zagrizu preveliko parče.
oh...
oćecam se kao osoba bez života kada ovako pišem blog.
neka me, danas ga neću ni imati. Ne uz njih.
voli Vas vaša bezživotna spisateljica bloga.
L.B
3 коментара:
Neverovatno je kako se prepoznajem u ovome. Kolike slichno razmishljamo.
Iz lichnog iskustva nadam se da ce ta secanja 'nestati' i prestati da naviru. Zvuchi otrcano, ali znam kako vam je.
I nemoj se osecati bezzhivotno. <3
da.
cudno kako se uvek pronalazimo u svojim textovima. (kada kazem svojim mislim ti u mojim i obrnuto)
ja mislim da nikada nece nestati zauvek, ali prosto samo da se ne vracaju kada ih ne zelim.
toliko bi mi bilo dovoljno.
hmm.
nekada zivot ume da bude big bič.
<2+1
Ovo me itekako podseća na mene samu. Sebično sa moje strane, ali - deluje utešno kada vidim da nisam sama prolazila kroz takve faze. :)
Ja sam tu svoju gomilu fajlova stavila na papir i sveske spakovala gde mi nisu nadohvat ruke. Sada ih se sve manje sećam. Vremenom ipak bude bolje. <3
Постави коментар