Vratila sam svoju dušu u ležište :)
Da jesam, vratila sam se. I čudno je kako sam jedva čekala da legnem u svoj krevet (jedina materijalna stvar koja mi je nedostajala, čak više od neta!) a zapravo kada se to desilo, poželela sam da sam u sobi 207, a ne u svom stanu.
Trebaće mi vremena da se sastavim i rasporedim osećanja na svoja mesta.
Da nedostaje mi, da volela bih da sam sada na pauzi na kojoj pričam sa tim divnim ljudima i pijem coca-colu, ali ne. Izgleda kao da je proletelo baš iz tog razloga jer je bilo super.
Uvek me sve sastavi i skontam šta se sve zapravo desilo, par dana pošto se vratim u stvarnost, ako tako to mogu nazvati.
Nije mi nedostajao net, gužva u gradu, niti sam koristila telefon, i sve je to zapravo dokaz da kada imaš prave ljude oko sebe, i prave stvari ništa od tih materijalnih stvari ti ne trebaju niti nedostaju.
Upoznala hrpu ljudi sa kojima ću se u budućnosti nadam se družiti.
Jela pohovano svaki dan, osnovala novu političku stranku zajdeno sa još ljudi (peas!), naučila toliko novih stvari, kvalitetno i divno provela tako kratkih a tako dugih deset dana u ovom kratkom životu :)
to mu dodje to za sada. Vraćanjem u pakao, taj isti se i nastavlja. Rad, rad i samo rad :Puz sećanja i pozitivnost zaista bez problema može fino da se živi, pa i pored milion obaveza.
do sledećeg kuckanja, vaš Hose Miguel.
peace.
3 коментара:
hej, a gde si bila? :D
skontah da idesh negde josh iz predhodnog posta, ali nikako da skapiram gde XD
Draga.... Pominjes samo sobu a mene nigde xD
@ Anja Bila sam ne seminaru u Beceju, (Skola ljudskih prava) :)
@ My draga cimerka Ne brini ti nista, tu si i ti :)
Постави коментар