Besna sam!Na tebe, na mene, na jebnu kondukterku u
autobusu koja ja
meni našla da naplati kaznu!
I prokelta tišina
koju je
teško slušati iz
dana u dan,
zato što ti ne
smeš!
O otadžbino.
Besna sam!
Miris kestena
koji me podseti na
jesen, i sećanje
na magični
Septembar kada
sam bila cela.
Povraća mi se
kada se setim,
baš tog istog
Septembra kada
sam se raspala. O
otadžbino!
Besna sam!
Shvatam da
shvataš
moje neshvaćeno
gađenje
baš te iste priče
u kojoj ne retko
uživaš i ako znam
da znaš
da mi se želudan
prevreće
od takvih kao što
je ta.
O otadžbino!
Naša mala i jadna.
Mila i sitna,
sitna al moja.
Zgažena đonovima
prljavim od
bljuvotina
kroz koje su
prošli, pa rešili
da danas zgaze baš tebe, mene, nas!
O otadžbino.
A ti ne shvataš.
Da besna sam.
O otadžbino!
Jer mi je muka da
slušam, i
gunđam, i budem
mala
neshvaćena,
autsajderka
u još manjoj kesi
ćubreta
koju je neko baš
jutros ostavio
pored levog
kontejnera.
O otadžbino...
Besna al i dalje
svoja.
I nikada mi nemoj
reći
da je jebeno
teško,
jer ja sam ta na
koju se oslanjaš,
ja sam ta koja
sutra treba da te spasi,
i kaže, dobro
sam.
O otadžbino!
A nisam dobro!
Jer besna sam.
I od tačke
ljubavi dolazim
do momenta
prezira.
Da ja sam ta.
Isfrustrirana
jedinka koja živi u kesi
đubreta, jer
mnogi nisu naučili da
se čisti za
govnima, eto zašto besna sam.
O otadžbino!!
