pokusavala sam da vidim svoj odrazna na dnu bunara.
pozelala sam da se izgubim u dubini te rupe
koja za mene nema kraj.
prisecam se vremena u kom nisam zivela,
pricam price koje nisam videla.
dok pokusavam da se prevedem u jednom od milion jezika,
pustam svoje misli da budu zacementirane
u putu koji ce zauvek ostati ovde.
i sve cekam da se to nesto desi.
i dok sedim u zbunju koje mirise na mentu, pokusavam da shvatim
smisao mog postojanja na ovom mestu.
u pozadini cujem zvono
koje poziva moju sutbinu na megdan.
i ma koliko zelela da ga ignorisem, polako ustajem
i odlazim tamo gde se sve desava.
odlucila sam da zasijem sebe za oblak,
pokrila sam se perom i prestala da disem.
