петак, 26. фебруар 2010.
Curi.
Sva dobrota koju sam posedovala iscurela je kroz moje oči.
Svo verovanje koje sam gajila izbrisalo se tom istom, mojom dobrotom.
Dan kada sam shvatila da malo ko zna za dobrotu i iskrenost,
bio je dan kada sam počela da verujem da sa neba pada perije.
Od tog dana visim naopačke.
среда, 24. фебруар 2010.
Napokon!
Prošao je "n" dana od kada nisam pisala blog. Tačnije prošlo je dva dana od kada nisam pisala blog, samo što se pre ta dva dana moj komp pokvario pa taj post nije uspeo da bude predstavljen užoj populaciji koja bi ga čitala.
No danas sam tu. Yey - mislim se ja, Oh ne - mislite se vi :P
Juče sam posle dve nedelje prvi put napisala nešto što je imalo smisla, pa se to treba proslaviti novim postom na blogu. Napokon! Ha-ha.
Trčim već danima i ne znam gde mi je glava. Kao Super Woman od gume, svuda sam samo ne tamo gde treba da budem.
Bila sam danas na Festu! Napokon! Gledala sam "Baaria", očarana sam. Film je fenomenalan. Toliko je dobro urađen... Priča, radnja, glumci ... Iz svog srca Vam preporučujem, verujte mi nećete zažaliti.
Juče sam posle dve nedelje prvi put napisala nešto što je imalo smisla, pa se to treba proslaviti novim postom na blogu. Napokon! Ha-ha.
Trčim već danima i ne znam gde mi je glava. Kao Super Woman od gume, svuda sam samo ne tamo gde treba da budem.
Bila sam danas na Festu! Napokon! Gledala sam "Baaria", očarana sam. Film je fenomenalan. Toliko je dobro urađen... Priča, radnja, glumci ... Iz svog srca Vam preporučujem, verujte mi nećete zažaliti.
Ponovo je svakodnevno počela da me boli glupa glava. Nisam sigurna kako još uvek uspeva da stoji, to je zaista čudo.
Ali možda najvažnija stvar, meni ... PROLEĆE! Napokon!
Čoveče koji filing kada izađeš napolje a ono miriše na proleće. Heeej, pa ja sam juče posle tri meseca ponovo obula starke, to je sreća!
Rvam se sa slovima. Rečima. Nemam ih dovoljno. Imam osećaj kao da u životu nisam pročitala ni jednu knjigu.
I napadaju me kao da sam im ja ko zna šta skrivila, a ja ih volim isto koliko i druge bitne stvari.
Prošle dve nedelje je bio teško preživeti zdrav, no uspela sam. Što ne znači da se ove nedelje neću razboleti.
Do sada sam uspela par puta da preteknem vreme, ali iz iskustva znam da to ne bi trebalo više da radim. Umorna sam, jako sam umorna, ali proleće korača i moram da se odmorim da bih uživala. Ipak se smejem.
I ovo je bilo previše za danas, otišla sam ...
Ali možda najvažnija stvar, meni ... PROLEĆE! Napokon!
Čoveče koji filing kada izađeš napolje a ono miriše na proleće. Heeej, pa ja sam juče posle tri meseca ponovo obula starke, to je sreća!
Rvam se sa slovima. Rečima. Nemam ih dovoljno. Imam osećaj kao da u životu nisam pročitala ni jednu knjigu.
I napadaju me kao da sam im ja ko zna šta skrivila, a ja ih volim isto koliko i druge bitne stvari.
Prošle dve nedelje je bio teško preživeti zdrav, no uspela sam. Što ne znači da se ove nedelje neću razboleti.
Do sada sam uspela par puta da preteknem vreme, ali iz iskustva znam da to ne bi trebalo više da radim. Umorna sam, jako sam umorna, ali proleće korača i moram da se odmorim da bih uživala. Ipak se smejem.
I ovo je bilo previše za danas, otišla sam ...
ponovo da spavam i sanjam, Nedođija me dugo nije videla.
Ovih dana sve sem svoja,
Ovih dana sve sem svoja,
srdačno T.
среда, 17. фебруар 2010.
Plac.
Kopali smo golim rukama tesku zemlju,
kopali smo dok nam ruke nisu poprimile boju okorelog balta.
iscupali smo svo cvece i gledali korenje kako jeca dok ga vadimo iz likera zivota.
koliko suza je proliveno tog dana,
koliko napacenih dusa se raspalo.
a sve to zbog cega?
zbog grumena nade koji smo pokusali da iscedimo iz zemlje koja je neprestano jecala.
oni koji su je imali, izgubili su je, oni koji su je trazili zagubili su je.
izgleda da smo kopali na pogresnom mestu - rece on i ode.
bila je to kobna noc za sve.
субота, 13. фебруар 2010.
One chance?
razmisljam danas.
Sta ako nikad ne odem u Indiju?
Ili ako ne budem imala staru zutu bubu?
Kontam.
Toliko mnogo mogucnosti a tako malo vremena.
Na primer:
Volela bih da budem DJ. Onaj pravi, pravcati DJ. Da vrtim one ploce kao manijak, i da to zvuci fnomenalno.
Ili .. da sviram klavir. Tako mala stvar a stvara toliko veliku emociju.
Da plivam sa delfinima.
Uvek sam htela da surfujem okeanom, i sama biram saru daske.
Motorom proputovati svet?
Zelim da odem u Afriku i Indiju. Zelim da upoznam onaj narod. Njihov narod.
Volela bih da zivim u Egiptu, bar mesec dana. Kleopatra, piramide, faraoni, mumije, kamile, pustinja. Ne mozes to sve za 15 dana.
Zaista zelim da obidjem sve.
Hocu... hocu da ljudi u autobusu procitaju moje ime "Na danasnji dan". Zelim da napravim nesto veliko, od ovog malog zivota. Sve vise mislim da mi klizi kroz prste, a da nista ne uspevam.
Umem da crtam, ali ne dovoljno dobro, umem da pevam, ali ne dovoljno dobro. Umem da pisem, ali nisam sigurna koliko dobro.
Jos jedan mrav u mravinjaku. Toliko mala, a ponovo toliko velika.
Sa mnogo zelja a malo vremena. S' ciljem da napravi nesto veliko, ali stoji s' pocetkom na kraju.
Zelim da vidim svet, da vidim ljude, da uradim nesto vredno, znacajno, za mene ali i za druge.
Danas umem da se borim samo recima, vidicemo da li ce me sutra te reci podici i pomoci.
I belive that world will be mine. It's one and only chance to survive - by beliving.
Sa velikim zeljama, iz kutije pretrpane snegom, javljam se i odlazim,
vasa i svoja,
T.
среда, 10. фебруар 2010.
Smisao.
Da li sam svuda gde su mi tragovi,
ko zna s čim sam se spajao,
a nisam ni takao?
Možda sam boravio i u svom životu,
možda postoje izvesni znaci,
ali kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe,
sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik,
vec da slobodno jedrim kroz sopstveno
pijanstvo, prepušten sunčevom vetru,
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće,
ponekad izmislim sadašnjost
da imam gde da prenoćim.
Isuviše sam video da bih smeo da tvrdim,
mnogo sam saznao da bih imao i jedan dokaz.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
samnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
ko zna s čim sam se spajao,
a nisam ni takao?
Možda sam boravio i u svom životu,
možda postoje izvesni znaci,
ali kao da je neko stran.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.
Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe,
sve češće mi se čini
da nisam nikakav oblik,
vec da slobodno jedrim kroz sopstveno
pijanstvo, prepušten sunčevom vetru,
odlivam se i dolivam.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.
Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće,
ponekad izmislim sadašnjost
da imam gde da prenoćim.
Isuviše sam video da bih smeo da tvrdim,
mnogo sam saznao da bih imao i jedan dokaz.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
samnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.
Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, ja se ne završavam.
(Mika Antić - Sa mnom se može)
субота, 6. фебруар 2010.
rupa.
Rupa.Preskačem sve te smrti koje smrde na užeglo. Vidi se da niko nije čistio. Trudim se, ali postaje sve teže i teže. U jednom trenutku shvatite da vam onaj sugavi gradski vazduh nedostaje. Nedostaju vam bezmozgi stvorovi, dosadni penzioneri i deca koja skiče. Gušim se. Koračajući kroz maleni otvor pun smrada na smrt, razmišljam gde ću ovde sahraniti svoje emocije. Shvatam. Tamo gde sahranim sebe, sahraniću i njih. Ovo nije pravo mesto, previše smrdi – rekoh naglas dok sam gazila po mulju i gledala u mrtvog pacova. Ne želim da završim kao on.
четвртак, 4. фебруар 2010.
Kljuc.
sve sto kazem ima smisla.
bunt.
svako slove koje napisem.
bunt.
svaku rec koju kazem.
bunt.
sve sto popijem.
bunt.
sve sto pojedem.
bunt.
sve sto uradim.
bunt.
vazduh koji disem.
bunt.
sve sto pomislim.
bunt.
sve sto o meni mislite.
bunt.
sve sto cu postici.
bunt.
sve sto planiram.
bunt.
ja ne glumim...
bunt.
ja zivim...
bunt.
i planiram da na tome ostane.
bunt.
ja nisam neko treci. ja sam samo...
bunt.
ja.
Пријавите се на:
Постови (Atom)